четвртак, 31. децембар 2015.

Chilly #3 / Erupcija #4

Trenutno poslednje epizode, proverite listu Čilija





Superstar Quamallah - 93 Shit
Tung Twista - Shadowboxing, Street Paranoia
Black Poets - Hand That Robs The Craddle
Tim Dog - Timberlands
3 Steps From Nowhere - Something Kinda Jazzy, Non-Stop Hip Hop
Threat - Give It Up
Ed O.G. & Bulldogs - That Aint Right
Threat - The Whore Said Its Yours
3 Steps From Nowhere - Dear Old Dad
Shakespeare & The Lumberjack - Preachers Daughter
Konza Šnostra - 2009a
Cenobites - Cold Pissin On Em

Ova emisija mi je prilično na mestu, kul sam se istripovao. Superstarova traka je tu da definiše priču, a priča je '93 godina. Sad, tu sam se potrudio da vežem nekoliko stvari i izbacim raritete, a opet da nađem trake sa poentom. Tung Twista, iliti Twista, ima sjajan album iz te godine - Ressurection, treba ga preslušati. Tim pre što je priča tvrda jako, a lirički i stilski je to prilično na nivou - primer je traka shadowboxin, a street paranoia je neko ozbiljno sranje. Na to se nadovezuju Black Poets, solidna grupa, mada je stvar ta koja je bitna pošto je jaka poenta, ulični rep tipičan, a šteta bi bilo nepreslušati jer je reč o prespavanom vinilu. Tim Dog u netipičnoj tipičnoj Tim Dogovskoj stvari, uzeo sam je jer glorifikuje Timzice, a to je u našem slučaju za vreme sada. Da bih razblažio priču i oterao je u nešto klasično spustio sam loptu sa 3 Steps From Nowhere, okačiću album nekada, stvarno je reč o vanredno dobrom izdanju, posebno naglašavam kasniju traku sa liste za sve koji gotive te lične storitelove. Threat je prespavani lik koji solidno repuje, na listi je zbog druge trake koja je pištanje od smeha, a Give it up sam stavio da održi atmosferu jer je nabijena. EdoG kreće sa blokom posvećenom damama i geto situacijama, završavam taj blok sa Šekspirom i apelujem na slušanje tog singla. Za kraj Konza kao novogodišnja stvar, pošto sam odustao od novogodišnjeg specijala. I Cenobites, Kool Keith i danas trubač Godfather Don sa hit trakom sa još jačim nazivom.

уторак, 29. децембар 2015.

Voće od prirode


Na žalost, ne stižem da postujem bilo šta, pa ću kačiti stvari sa nauma sa zakašnjenjem. UMCs su mi se nametnuli kao tema za razmišljanje pre par emisija, kasnije ću napisati zašto. Prvo, reč je o grupi koja je jedna od mojih all time favorita. Budući da sam mudroser koji tu traži neke ispravne likove, uglavnom, to znači da imaju pre svega stav koji cenim. On je jasno definisan, a pored toga i ostali elementi su na nivou, pričamo o stilu pod jedan, pod dva pričamo o instrumentalnoj podlozi.


Grupa kao takva ima dva albuma. Jedan iz '91, "Fruits of nature", drugi iz '94, "Unleashed". Drugi je korektan, ali u toj godini je prosto bila mnogo jača ponuda, a i struje hopa su krenule nekim drugim smerom kao i oni. To je godina gde afrocentričnost koja je kulminirala krajem osamdesetih osetno počela da slabi na konto ulične priče, a to je nešto što UMCs na način koji  je bio tražen nisu bili. Tu negde posle i bivaju zaboravljeni. Inače, grupu čine Haas G (koji producira nakon razlaza grupe, njegov je "Magic stick", ima ga po Goustfejsovim i Dekovim izdanjima, čini mi se da sam čitao i da potpisuje neke važnije mejnstrim izvođače), a drugi član je Kool Kim (potpisuje se i kao NY Oil, pod tim imenom ima izbačeno štogod sa 9th Wonderom i verovatno još par projekata, davno sam slušao Hood Treason i solidan je. Iz tog solo perioda Kool Kima izdvajam kao pod obavezno video za Yall should all get lynched. Ne mogu sada da kopam, ali ko ima živaca neka kuca ključne reči - traži intervju NY Oil-a gde govori o Staten Islandu (odakle su, jel) i o WU priči, gde u stvari priča o tome kako je RZA sa celim tripom ugasio kreativnost ostrva praveći biznis model, odeća, hijerarhija, i ostalo. Jedan od korisnijih intervjua koje sam čitao, mislim, tema je generalno veoma široka, a daje razumevanje priče. Kao utešna, evo jednog intervjua sa unkuta, pominje svašta lokalno - ovde. I još jedan članak odatle gde priča kako je prodao rep - tu.




Plus, nekako mi je promaklo, ali grupa se skupila opet prošle godine.



Sad, očekivao sam da to zvuči istrošeno, u suštini i zvuči. A i jeste puno puta pričana priča, a kao priča nekih likova stoji kao zanimljivo. Ništa posebno kada se gledaju kao pojedinačne stavke. Sa druge strane kada se uzme o kome je reč, čitavo stvaralaštvo, godina, čitav njihov kontekst uopšte, onda ima težinu i vrednost. A kapiram da tako i treba prići, samo neće dobiti neku rotaciju zbog toga.


Na temu. Album iz '91 mi je bitan sada. Treba ga poslušati. Negde je moja intuicija da je album ispred svog vremena. Zašto? Iako ima nekih klasičnih tema i prijava, normalno. Ali, njihov bek tu bek trip koji se javlja tokom albuma je svež, kao i čitavi stilovi. Stvar o kojoj se ne priča skoro nikada, ne flow kao celina, nego samo praćenje ritma, kao hvatanje ritma, lepljenje za podlogu - savršeno. Ne dižu galamu, koliko hvataju na spuštenoj lopti i kreativnosti, nema psovki. To bi bio jedan gotivan pravac da je moglo istrajati sa tim u hopu. ATCQ i De La su se najbolje držali tog sentimenta, a onda se to sve prilično izdelilo. Doduše, poređenje je neka slaba analogija, nisam preterano ozbiljan. Gde su efektivni? Čitav trip je izuzetno prost. Lake igre reči, ali sveprisutne. Existence is a game of chance, I took my chance and Im winning, but then again my life is just beggining, nešto tog tipa kao u Poukama, ili u istoj traci kada Hass G uleti sa and let the horns play i stvarno instrumental krene da priča svoju priču. Tu je sve stopljeno. I muzika i glas, i prosto i jednostavno, a što više slušam album više se otvara. Zato i preporučujem.

Evo plejlista na tjubu - tu.

treklista:


01 One To Grow On

02 Kraftworks
03 Morals
04 Blue Cheese
05 Swing It To The Area
06 Never Never Land
07 You Got My Back
08 Jive Talk
09 Feelings (feat. Tonya Wilcox & Alton Sharpton)
10 Any Way The Wind Blows
11 Pass It On (feat. Kwazi & Prophet)
12 Woman Be Out
13 Hey Here We Go
14 It’s Gonna Last

download 320kbps-a ili u flac formatu na blogu - tu.


Album je po zvuku, rekao bih i sa pravom, okarakterisan, van kulture, kao rep za nešto mlađu publiku, afro tinejdžere. A to zvuči potencijalno dosta mekano, klovnovski. Glavni singl je bio Blue Cheese, mahom zbog toga.




Čitajući na nekoliko traka komentare skontao sam da se često ponavlja nešto tipa /kopam ovo od kada je izašlo, ali još uvek nemam pojma o čemu pričaju/. Što je kul. Blue Cheese je inače sleng za nekog ko je wack, u tom kontekstu sam i ja skapirao stvar. Mislim da to svakako delimično stoji. Ali, čitava stvar ide na neki drugačiji nivo kada se pročita šta kaže Kool Kim o tome (izvor unkut):

Now many of you think that we actually named the song “Blue Cheese” ’cause we was off the bugg – NO! We named it that because we KNEW that the minds of music listeners were like 5 year-olds – that all we had to do was have a catchy hook and a hot beat and y’all would rock to the song. The song in reality is pure nonsense. It was done intentionally to an extent as an insult to sheeple (sheepish people). 


Dakle, čist bezobrazluk. Ali, ono što je jače, meni kao slušaocu stvarno čitav album ima taj trip. Onda treba misliti o lirici. A stvarno je jednostavna, postoji nekoliko recepata kojih se drže - ne psuj, lomi reči, pričaj kreativno, pozitivno, drži se ideologije i sprdaj se, igramo se. Onda u stvari imamo likove koji su klinci, furaju ispravan trip jer je to njihovo osećanje, inače su aktivisti u svojim prostorima, okruženi malo čim pozitivnim, imaju hop kao kanal za izražavanje, hoće nešto pozitivno, ali i da uzmu novce, a u suštini bi se zadržali na sprdnji i pozitivi. Onda u hopu kroz čitav taj sladunjavo upakovani trip isprozivaju sve standardne adrese, jer zapravo njihov reprezent na albumu je prilično jak, iako ne zvuči opterećeno, egoistično, kao u 90% repa. I ne samo da će isprozivati kroz tekst, nego će još napraviti formu traka da se svide degenima. A onda ipak nije to baš tako, jer je poenta sprdnja i građenje, imaju svoje jasno mesto u kulturi, pa u stvari se trake mogu shvatiti i na drugi način, i na treći. To je suštinski kvalitet albuma, jer možeš biti uhvaćen u tome, tera na preispitivanje, na razgrađivanje čitavog tog sveta kako bi se otkrilo o čemu je zapravo reč. Tera da imaš ulogu u tome, da ne bi ispao sheepish peep. Pošto nije dečija pesma kao što se mislilo. Nego se oni stavljaju u ulogu vaspitača, a inače su deca, i tretiraju slušaoce kao decu, što inače nisu, i sve je svedeno na klinački tripove, ali i na vaspitanje u osnovi, kako sebe, tako i šablona zajednice i kulture, od strane dva klinca koji se iskreno zajebavaju. Mislim da je vaspitanje tema koja otvara svako jebeno pitanje, kao i da je doslednost u toj priči mnogo teže dostižna od kum nivoa ulične priče. Jung bi ovde govorio o pojavljivanju arhetipova. Ja bih se sa tim složio, zato neću mnogo više o tome, imam dve trake još da pomenem.

Prvo, mislim da je vrlo carski što je ovo uvodna traka za album.


If rhyme's a boat, the beat must be my crew

A mental ingredient, all of which is alarming
Not harming, better said disarming
As I disarm you, I neutralize your weaponry
To make you more appropriate to deal with me
And then I give you one to grow on




Pa sam izvod trake Haas Gja koji je pokidan:


Grow on this when you're feeling kinda small

Grow on this to get through life all
Grow on this to have fun for the creator
Grew and grew, and when the time came play the
Old flow short now I'm wicked to the port of authority
You and I vers' the majority
Here's what we're looking at, here
At the count of three let's hear the UMC cheer

I ključno:

UMC's is the new way of being!

UMC's je novi način bića/postojanja! To je neka teška filozofija, o kojoj je bih dubio, a rekao bih da je to suština cele priče i da je dobro. To je parametar poente hopa kao kulture, ili svesti kao jedinog kompasa koji imamo u ovom svetu.


I ništa manje, samo više konkretno od Kool Kim-a


Grow on this to make you life seem great

Grow on this to take control of your fate
Grow on this until you finally understand
Grew and grew and now the boy's a U-man
Sit beside the shoreline and think about your woes
Read the whips and way, identify your foes
The realize the sense of this existence
There's great resistance to the minds that mix this
Yes I've made things known, but then again I'm on the down low
Cause it's obvious because my methods show
That I rule on three planes of reality
Universally, Mystically, Conceptually

Univerzalno, mistično, konceptualno/pojmovno - negde je i moja intuicija generalno da je to dobitna formula, ponovo neću pisati, ali to je čista Sokratova priča, čitajte istorije filozofije.



Emphatically the answer was yes.

Ovo je jedna od najjačih ako ne i najjača sa albuma, najteža, po konceptu upravo. Tu se pokazuje da Blue Cheese nije baš samo sprdnja, i tu se vidi težina afrocentričnog koncepta Fruits of nature, shvatimo bukvalno da bi koncept bio jasan - ljudi su voće (plodovi) prirode. Deo tog stabla, dakle, i ne bilo koji. Ne govorimo o upotrebnoj vrednosti, možemo o semenima, da zadržimo tu terminologiju.

Zašto je još traka jaka - govori o deci nedođije koja nikada nisu videle "a man with a mic in his hand", potpuno sulud reprezent koji u svoj jednostavnosti pokazuje složenost. Dečija traka - sasvim sigurno, a svako dete će je razumeti u skladu sa svojim godinama.
Što me je navelo da razmislim šta znam o repu za decu na domaćim prostorima. Ima par traka koje bih naveo.



Ova je novijeg datuma, i za stariju decu. Nisam neki fan Marčela, ali za ovo poštovanje. Misleći o zahtevu šta treba da sadrži i koju formu da ima rep za neku mlađu decu, od 2-4 godine, skontao sam da je to prilično ozbiljna stvar. Jer mora da bude jednostavno, a ne smeš da lažeš, a i ne možeš, jer dete ne možeš prevariti - samo pogrešiti u vaspitanju i usrati ga. Ali suštinski nema prevare, misliš da si pametan, u stvari samo će ti odgovoriti kroz život. Druga traka je nešto što sam iskopao pre koju godinu i oduševio se. Manda i Ljuba i njihov pokret "Dobar dan". 
Edit: Juče video da Manda i Soraja imaju svoj šou, jedva čekam reakciju deteta ako slučajno snimi to na tvu. 




Cenim da tu traku treba sačuvati od zaborava. U odnosu na Marčelovu mnogo je prijemčivija za neku mlađu publiku, a i potpuno legitimna sa elementima hopa, zato poslušati pažljivo. Neću pričati više meku priču o deci, a ii nije meka, osnovna je. Zapazite formu trake, sadržaj i prosudite može li se to koristiti u vaspitne svrhe. Laković, Kockica, Dj Nick... 

понедељак, 21. децембар 2015.

Akbar - Big Bang Boogie

/
Tri trake su u narednoj emisiji. Album je iz 2001 godine, lik je iz Čikaga. Naslov može biti i "Bog Bang Boogie" komPotno. Akbar je još jedan Betmen u odelu od Islama, tako da je koncept albuma podređen tome. Pomešaj sa mc stavom, malo nauke unutar veštine, pozadinom koju zadaje ime izvođača (u prevodu "Najveći", "Najviši", ili šta bi već bila naša odgovarajuća reč), malo reprezenta, malo storitel fikcije, malo priče iz prvog lica, početak i kraj albuma solidno definisani tako da je koncept ispoštovan. Ključno je da ne smara kao većina koji se furaju na sličnu priču, već je okreće na kreativnost i priču stila.

1. Hip Hop Is
2. No Suckas Allowed
3. Bigga Dey Come
4. Take It There
5. 5th Element
6. Driftin’ Thru Space
7. Akbar Speaks (Interlude)
8. Those Who Say
9. Hot Ya Hot (Remix)
10. Mothaship
11. Space Odyssey
12. Live Long
13. Hold On
14. Dedication
15. Hot Ya Hot (Original)
16. Those Who Say (Remix)


Na netu postoje već dva članka koje bih radije postavio nego sam pisao bilo šta. Prvo, strana recenzija, traku po traku (npr. oni su ga ocenili sa 9/10) - ovde.

Drugo, tražeći da li postoji već link na netu, da ne bih kačio, naleteo sam na domaći blog koji sam iskopao davnih dana i zaboravio. Reč je o Keep It Real Fanzine-u, stvarno vrstan blog gde je lik podelio količinu znanja koja se treba poštovati. Tako da pre svega preporuka za BLOG, a o albumu čitaj u postu OVDE.

Još jednom da ponovim. Proverite taj blog. Recenzije su neverovatno temeljne, ima dosta rariteta i zanimljivih stvari. Plus, linkovi su živi koliko sam ja kliktao. Na žalost blog nije aktivan, sa druge strane verovatno ću s vremena na vreme linkovati neki post 1. jer je pristup odličan 2. jer je domaće. Lično, na neku količinu znanja sam nailazio mahom na forumima u proteklih 10 godina, odakle sam i ja u početku dosta učio, ili u komunikaciji sa rep facama, a znao sam ih prilično; tip je prva liga i toliko temeljan da mogu da kažem slobodno da je u top 5 "naših" likova čiji sam stav imao prilike da čujem/pročitam. Sećam se da sam pišnuo od sreće kada sam video da neko prati Blu-a jer sam već počeo da se osećam kao devojčica. Blog smara malo sa pop apovima, ali to je taj šmek blogova, samo iz tog razloga i ja stavljam ove edflaj zajebancije.

Dakle, http://keepitrealezine.blogspot.rs/

A download za Akbara - ovde.

Priče radi, ali možda nemoj puštati traku pre nego čuješ album, dok sam tražio ima li nešto novije ispadne mi traka God Stress America. Specifična je, meni dobra, autentična, trip je jer je 2002 dok je 9/11 bio svež. Komentar na tjubu "this motha fucka is crazy but this beat is tight", paosam.


четвртак, 17. децембар 2015.

Sudar govana

Moja generacija je sada već neka srednja ako pratimo rep slušaoce, ali van BGa što je bitno naglasiti. Oni što su počinjali da slušaju rep sa 2pacom, WuTangom, pa i Eminemom, Sindikatom i Basiviti ekipom, a za Popaja su znali, itd. Tu negde oko 2000. godine. Konkretno, u mom slučaju, bih morao da platim houmidž emisiji Rok terapija sa RVBa gde je budući predsednik opštine ne malo puta vrteo Sanšajn, nekim starijim likovima iz ruđinačkog geta, trećem kanalu i lokalnim televizijama koje su prenosile od Vive do MTV bejza, i onda dalje redom. Ja sam bio Mikelanđelo kao dite, a kasnije RZA.

O čemu je ova priča?

"A game of chess is like a swordfight;
You must think first before you move" - možeš pustiti i stvar, još bolje



1. Martin Škreli

2. Digitalni Bobi

Digitalni Bobiša je dugo bio moj miljenik i nakon Wu faze, ali onda sam u jednom momentu porastao i razgraničio par stvari. Naravno, poštovanje za Wu materijal koji vredi, a to je mahom ono iz prvih 6 godina, posebno 3, 4; to se ne može promeniti. Ali ni činjenica da je ta ekipa čista španska geto serija. Pa i raštimovana u današnjem repu, eventualno Goustfejs bude u formi.
Rasplet priče počinje od nedavno kada je neko kupio novi/neizdati Wu album "Once upon a time in a Shaolin" koji je odrađen u samo jednom primerku i opičena mu je cena od miljion dolara, i ko da više. Nisam čitao šta sve tu ima, ukačio sam kroz par članaka da ima ODBjevih versova neizdatih, da je snimano u Moroku, stvarno mi je bilo svejedno. Stoga evo dva članka sa Ambrozije.

prvi

Drugi lik je "najomraženiji lik na svetu/netu", jer je kupio firmu koja proizvodi lekove (za tretiranje aidsa između ostalog), i cenu jednog sa 10ak digao za 700 ili štagod mnogo dolara. I boli ga kurac. A usput puni i svoju muzičku kolekciju, što predmetima, što izdanjima. Divljina.

A onda je Bobi počeo da laje kad je objavljeno ko je kupio glupi album. A onda mu je ovaj vratio. To je u drugom linku sve, ja ću izvući najzanimljivije.

Kaže: “I’m staring at a [Pablo] Picasso [painting] in my living room right now that’s no different from the Wu-Tang [Clan] box except it’s about 20 times more expensive. It is what it is. If you sell me some shit, then sell me some shit. If you don’t want to sell it to me then don’t sell it to me.”

I: "I think he thinks I’m some powder puff white guy CEO that’s got too much money. No. No, no, no. I definitely don’t spend $2 million for nothing. That’s a lot of money, even if you’re Carl Icahn. I’d encourage him to shut the fuck up before he goes a little too far. We’ll see what happens. I think he’s a smart man. He definitely acts like his shit doesn’t stink and he invented rap. "

Plus, lik je Albanos, kao i Bronson o kome progovara isto. Da ne dangubim, potpuni belac svodniči Wu ekipu. Ova priča potpuno flipuje onu klasičnu hip hop protiv industrije i diže je na viši nivo, specifične okolnosti, nove nacije islama. Problem je stvarno u tome što je možda Wu sebi dao previše na značaju, kao i sve i jedan akter ove priče. Koga zabole. Poenta je da je hop od nastanka lov u mutnoj vodi, a tokom vremena mnoge stvari samo zadržavaju formu, pa i ova priča, i potpuno mi je nadrealno i zanimljivo da čitam o tome - Wu nacija islama izgubila bitku protiv Albanske nacije islama - RUKA NOGA NOGA RUKA GLAVA. U drugu ruku ovo se stvarno dešava, i svet je potpuno u kurcu.

I, Bobi bolje da ovog šaha nije ni igrao.

U to ime i link za intervju HHDXa sa Škrelijem - tu

Edit: Jutros sam stavio post, večeras se prošla vest da je Škreli uapšen. Pa8. Visok stepen nadrealnosti.
hooray-that-idiot-who-raised-the-price-of-aids-drugs-by-5000-is-arrested-by-fbi-for-fraud/

Simple E – Colouz Uv Sound [1994]


Zavrteće se neka od traka sa albuma u Chilly-ju, zato kačim album. Mislim da će to postati i praksa, budee tu spakovano dosta dobre muzike, a stavljen je akcenat pre svega na taj muzički deo,  ne toliko na sadržaj teksta kao što se ja tripujem sa tim unutar Erupcije.

01. Kum Follow Me
02. Day Ain’t Reade
03. De Abyss
04. East Coast/West Coast-Ft Spice 1
05. Rant & Rave-Ft Mista Lawnge
06. Soul Searchin
07. Kinke Reggae
08. Neck Work
09. Paradigmz
10. Blue Jeans
11. An Innocent Rage
12. Realite
13. Play My Funk

link ka blogu gde ima flac i 320kbps



Ispod je traka po kojoj je prepoznata, saundtrek za Sugarhill


среда, 16. децембар 2015.

Life After Death Star (BIG vs Star Wars) / Otaku Gang





Malo koji remiks Bigijevih traka može biti loš, baš moraš biti usran bitmejker. A opet prilično zapaženo su prolazili tematski remiksi/mešapovi sa njim, možemo se setiti Bigija i Sinatre. Ovaj se kači na čitavu euforiju sa Ratovima zvezda, ko se loži na Bigija i to sranje pišnuće u gaće, a i inače je skroz dobar remiks albuma, bitmejkeri su zaslužili poštivanje.

Skini

уторак, 15. децембар 2015.

sveže obučen ko milion kurvi

Fabriz brothers su Phill Most Chill i DJ Paul Nice. Dve matore njuške koje furaju razvijeni old skul zvuk i čitav trip. Nije zvuk za 10/10 po nekim klasičnim parametrima, više je to trip 1/1 ne postoji takav album, ne postoje ni takvi likovi. A treba ih istražiti, Fil je priličan car.



Download i kupi za dolar na benđkempu
Daunloud

Stari post - Phill Most Chill/DJ Format/The Foremost LPhttp://erupcijahiphop.blogspot.rs/2013/10/dj-format-phill-most-chill-foremost-2013.html

erupcija #2





Lista je na miksklaudu, ili ako je kod prošljakao može i odavde da se vidi.

"Ova po tonu vuče malo na Čili, ali ja ne ličim ni malo na Natašu. Štekao sam pederski nekoliko džezi stvari i čekao novu sezonu, pre svega mislim na traku 7th day, treba je čuti. Posle toga laganica, ističem album The everyday headnod kao nešto što treba preslušati, Tek i Figub Brazlevič potpisuju. Kome legne stil, nešto kasnije na listi je i Myke Bogan."


понедељак, 14. децембар 2015.

prve emisije u sezoni

Nataša je u svom fazonu, ja sam puštao novitete mahom. Liste se mogu videti na miksklaudu u opisu.



tačno određeni svakodnevni klimoglav


Svako ko stavi fokin goluba na omot albuma ima moj večni rispekt. Album The everyday headnod ti je pred očima. Figub kuca muzikicu, Tek(nikal development) repuje, dvojica iz Man of Boooom grupe, Švabo i Englez. Specifičan album, meni je baš osveženje. Zgotivio sam Tekov trip sa repovanjem. Seckanje i duge pauze među rečima mi baš remete percepciju toka, pa i kada odbija da rimuje ili isfura neku čudnu šemu, ali onda mi to zvuči nalepljeno na bubanj i dobija neku drugu dimenziju. Bira reči solidno, to je onaj lik kod koga se treba diviti što jednostavnijoj rimi, tako da kul. Dobar je album za prokljuviti minimalizam u rep formi. Jedinstvena kombinacija, a to se i ceni.


Eto jedan video, ima još 4 na tom kanalu, pa pogledaj ako hoćeš.


петак, 11. децембар 2015.

Sisanje škampa na mesečini




Drti Dajk je izbacio album po imenu "Sisanje škamapa na mesečini", ili škampa, ili škampova. Žebiga. Na stranu to. Meni jedan od top 5 albuma ove godine, bez da sam uopšte u stanju da nabrojim na prvu loptu ostale. U stvari Fabreeze Brothers mogu. Treba poslušati, pogotovo ko prati Haj Fokus ekipu, pogotovo JuKej rep, ali ko to prati teško da je zaobišao. Zreo album, prati ga transformacija Dajka kao MCja, s tim što se mora naglasiti da je, pored standardnog prosipanja, i ranije imao vrlo ozbiljne trake (ovde je jednostavno zreliji, i ceo album jeste fokusiran na razgradnju priče, prevazilaženje); sa druge strane instrumentalno izglancan da savršeno doćara atmosferu. Ima i Dajkove produkcije na nekim trakama, tipa Kristal Sindi, čuti je.

/pejst/
The act of sucking on prawns in the moonlight isn't just literal, it symbolises any mischievous night time activities, of which, as you may already know, Dirty Dike is a high ranking expert, as well as a sea food fanatic. Whether you are drinking Bison Grass Vodka in the park, climbing over barb wire fences to get trackside or cruising the streets of Barcelona with your girlfriend looking for bars and rooftops; you are indeed sucking on prawns in the moonlight. In fact, any mischievous outdoor moonlit adventure, that feels luxurious to you in any way, whether you know it or not, is sucking on prawns in the moonlight. 

Predlažem svakako pogledati goreokačeni klip, kratak je majke mi. Ima više spotova, ja ću staviti Prawns (GAMBORI, !!!!!!!!11111111) kao jednu od dražih traka. Ona je tu negde na sredini albuma gde je priča već preciznije definisana.




Đaunloud

уторак, 8. децембар 2015.

Yugen Blakrok




"Ima mnogo bikovih govana tamo već, nemoj se još stresirat negativnošću prema sebi..."

Eto je i kad repuje


Srednjoškolac u meni navučen na WU familiju odobrava ovo. Na stranu, ali tako sam se osetio. Znam za nju duži period ali nisam preslušao album. Kao, video sam Četerboksin spot, super, ali nisam imao vremena i nakon toga i zaboravio, a to beše davno, i to nije trebalo raditi. Tada mi je pažnju uhvatio Robo The Technitian, koji mi je bio podjednako otkrovenje kao i ovo. RIP.
Južnoafrički rep je u pitanju, na blogu iz Srbije. Što doživljavam kao onu prijavu "iz pičke materine" kad lik u dnevniku ne može da prelomi naziv mesta. Malo mi je sve to nadrealno, da ne slušam rep dovoljno dugo, osećao bih se prilično hipsterski. Ali, ono što je važno, album, Return of the Astro-goth. Remek delo produkcije i repa, zvuči kao da je neko dugo bio zaključan u podrumu i sve skontao. Za razliku od Son of Saturn i ostalih nju ejdž rep tripova, ovo zvuči mnogo stabilnije i manje mistika radi mistike. Zvuči jasno, na tu jednostavnost sam se i upecao. Ima naravno i samurajštine i sekte, pripisaću to stilu i suštini, a i gotivim ja to generalno, dok ima veze sa životom. A ovde ima, i zato preporuka. Ima par spotova sa albuma, svi slični meni ložači neka pogledaju, ali su mi jače druge trake sa albuma. U emisiji sam zavrteo Tetra tarantula i Neo.Vadar, eto npr te, Left Right Hand može isto. Mada, na svako novo slušanje otvori se neka druga traka, a i pošto nisam davno preslušao neki album više od 10 puta bez da me smori bar delom, imam potrebu da podelim sa bilo kim ovaj šugavi 128kbps rip. A može se čuti i na bendkempu.

Yugen Blakrok album - skini
Bendkemp